Zašto ne možeš da platiš dinarima
Skoro nijedna evropska berza ne prima dinare. Novac koji šalješ mora biti u evrima, a to znači da ti treba devizni račun u banci. To je najveća prepreka i o njoj se retko piše, iako je prvi korak.
Postoje i domaće menjačnice i kripto bankomati koji rade sa dinarima u kešu. Oni su brži i ne traže devizni račun, ali im je marža po pravilu veća, a izbor kriptovaluta manji.
Korak po korak
Prvo otvoriš devizni račun, ako ga već nemaš. Zatim biraš berzu — na strani sa poređenjem stoji koliko svaka naplaćuje i kada smo tu cifru poslednji put proverili.
Sledi provera identiteta. Berza traži ličnu kartu ili pasoš i sliku lica. To nije njihov hir nego zakonska obaveza u Evropskoj uniji. Provera obično traje od nekoliko minuta do jednog radnog dana.
Kad je nalog spreman, berza ti da podatke za uplatu: broj računa i poziv na broj koji je tvoj lično. Taj poziv na broj je važan — po njemu te prepoznaju. Ako ga pogrešiš, novac se vraća ili dugo traži.
Novac stiže za jedan do dva radna dana i pojavi se na berzi kao evri. Tek tada kupuješ.
Šta te stvarno košta
Cena koju vidiš na sajtu je tržišna. Po njoj se ne kupuje. Na nju ide provizija berze, a često i razlika između cene po kojoj oni prodaju i one po kojoj otkupljuju. Ta razlika se zove spread i ne piše na računu, ali je platiš.
Ako plaćaš karticom umesto prenosom, dolazi i treći trošak: tvoja banka preračunava dinare u evre po svom kursu, koji nije zvanični. Taj deo se ne vidi nigde dok ne stigne izvod.
Posle kupovine
Kripto koji ostane na berzi je na njihovom nalogu, ne na tvom. Ako berza ima problem, imaš problem i ti. Podizanje na sopstveni novčanik košta mrežnu naknadu, ali je jedini način da nešto bude stvarno tvoje.
Ako podižeš, prvo pošalji mali iznos i proveri da je stigao. Kripto prenos se ne može poništiti.